BICA
Stanje Useva i Agrotehnika
Zbog neuobičajeno tople jeseni u pojedinim delovima Srbije, pšenica je u zimu ušla "prebujna". Stručnjaci savetuju:
Praćenje vlage: Nedostatak dubinske vlage u zemljištu može biti problem ako proleće bude sušno.
Prihrana: Prva prolećna prihrana azotnim đubrivima (SAN ili KAN) treba da se planira na osnovu N-min analize zemljišta kako bi se izbeglo nepotrebno trošenje novca.
Bolesti: Toplo vreme pogoduje ranom razvoju bolesti poput lisne rđe i pepelnice, pa je rani monitoring ključan.
PREDMETI
Istorijat Sneška Belića
1. Najstariji trag (1380. godina)
Prvi pisani dokaz o Snešku Beliću pronađen je u "Knjizi časova" (srednjovekovni molitvenik) iz 1380. godine, koja se čuva u nacionalnoj biblioteci u Hagu. Na margini jedne stranice nalazi se ilustracija Sneška koji sedi pored vatre. Zanimljivo je da taj prvi Sneško nije bio veseo – cela scena je imala tamnu, religijsku i, nažalost, antosemitsku konotaciju tog vremena.
2. Mikelanđelov Sneško (1494. godina)
Malo je poznato da je jedan od najvećih umetnika svih vremena, Mikelanđelo Buonaroti, takođe pravio Sneška. Vladar Firence, Pjero de Mediči, naručio je od tada devetnaestogodišnjeg Mikelanđela da u dvorištu palate napravi ogromnu figuru od snega nakon jedne neobično jake mećave. Nažalost, kao i svaki Sneško, i ovo remek-delo je zauvek nestalo čim je granulo sunce.
3. "Čudo iz 1511." – Sneško kao protest
U Briselu se 1511. godine dogodio događaj poznat kao "Čudo od snega". Grad je bio pogođen glađu i siromaštvom, a narod je svoj bes iskazao kroz sneg. Celim gradom bilo je raspoređeno preko 100 figura od snega koje su bile satirične, politički provokativne, pa čak i vulgarne, ismevajući tadašnju vlast i crkvu. To je bio prvi zabeleženi primer "ulične umetnosti" od snega.
4. Kobni Sneško iz Šenektadija (1690. godina)
U američkoj istoriji postoji bizarna priča iz 1690. godine. Tokom masakra u naselju Šenektadi, stražari su, umesto da čuvaju kapiju tokom mećave, napravili dva Sneška Belića da "stražare" dok su oni otišli u kafanu da se ugreju. Napadači (francuski vojnici i njihovi saveznici) lako su prošli pored nepomičnih "stražara" i napali naselje.
5. Kako je dobio današnji izgled?
Viktorijansko doba: Tek u 19. veku Sneško postaje "dobrica" i simbol praznika. Tada se pojavljuju prve čestitke sa njegovim likom.
Dve ili tri kugle? Tradicija varira: u Americi se obično pravi od tri kugle (glava, trup, baza), dok se u Velikoj Britaniji i nekim delovima Evrope tradicionalno pravi od dve.
Prva fotografija: Velšanka Meri Dilvin snimila je prvu fotografiju Sneška Belića oko 1853. godine, što je ujedno i jedna od najstarijih fotografija na svetu uopšte.
Zanimljivosti širom sveta:
Japan (Yuki-daruma): Japanski Sneško ima samo dve kugle i predstavlja Bodidarmu, osnivača zen budizma. Često mu se ne crtaju zenice dok se ne ispuni neka želja.
Švajcarska (Böögg): U Cirihu se svakog proleća spaljuje Sneško napunjen dinamitom. Što brže njegova glava eksplodira, to će leto biti toplije i duže.
Tradicija kićenja jelke
1. Drevni koreni: Zimzeleno bilje kao simbol života
Pre hrišćanstva, mnogi narodi su verovali da zimzeleno drveće (koje ostaje zeleno tokom cele godine) ima posebnu moć.
Stari Egipćani: Tokom zimskog solsticija, donosili su palmino lišće u domove kao simbol pobede života nad smrću (boga Ra nad zimom).
Rimljani: Slavili su Saturnalije i ukrašavali kuće grančicama zimzelenog bilja u čast Saturna, boga poljoprivrede.
Sloveni i Germani: Verovali su da zimzelene grane teraju veštice, duhove i bolesti tokom mračnih zimskih dana.
2. Srednji vek: "Rajsko drvo" (Nemačka)
Pravi prethodnik današnje jelke pojavljuje se u srednjovekovnoj Nemačkoj. 24. decembra, na dan Adama i Eve, u crkvama ili ispred njih postavljalo se "Rajsko drvo" (piramidalna konstrukcija ili zimzeleno drvo) na koje su kačene jabuke. Jabuke su simbolizovale biblijski "zabranjeni plod".
3. Reformacija i Martin Luter (16. vek)
Postoji legenda da je Martin Luter, osnivač protestantizma, prvi uneo svetlost na jelku. Šetajući kroz šumu jedne zimske noći, bio je fasciniran zvezdama koje sijaju kroz grane jela. Da bi taj prizor dočarao svojoj deci, postavio je jelku u kući i na nju stavio male sveće.
4. Širenje po svetu: Uticaj kraljice Viktorije
Sve do sredine 19. veka, kićenje jelke je bilo uglavnom nemački običaj. Sve se promenilo 1848. godine kada je u novinama objavljena ilustracija britanske kraljice Viktorije i njenog supruga, princa Alberta (koji je bio Nemac), kako stoje oko okićene jelke sa svojom decom.
Pošto je Viktorija bila modna ikona tog vremena, ovaj običaj je preko noći postao popularan prvo u Britaniji, a zatim i u Americi i ostatku Evrope.
Čime se nekada kitila jelka?
Pre nego što su se pojavile staklene kugle i LED lampice, ukrasi su bili mnogo jednostavniji i često jestivi:
Jabuke: Prvi i najčešći ukrasi.
Orasi i lešnici: Često farbani u zlatnu boju.
Bombone i medenjaci: Poslastice za decu nakon praznika.
Papirno cveće: Ručno rađeni ukrasi u raznim bojama.
Kada je stigla u Srbiju?
U Srbiji se običaj kićenja jelke pojavljuje relativno kasno, krajem 19. i početkom 20. veka, prvo u Vojvodini (pod uticajem srednjoevropske kulture), a zatim i u gradskim sredinama ostatka zemlje. Pre toga, centralno mesto u srpskim domovima zauzimao je badnjak, koji ima sasvim drugačiju simboliku i poreklo.
Zanimljivost: Prve staklene ukrase napravile su nemačke zanatlije u gradiću Lauša sredinom 19. veka, pokušavajući da imitiraju oblik jabuka.
Kada je vreme za novi jastuk
Jastuci nemaju večan rok trajanja. Možete uraditi jednostavan test preklapanja: Ako jastuk preklopite na pola i on se ne vrati odmah u prvobitni položaj (već ostane preklopljen), vreme je za zamenu. Generalno, sintetički jastuci se menjaju svake 1–2 godine, dok kvalitetna memorijska pena ili lateks mogu trajati 3–5 godina.
Mali savet: Ako imate široka ramena, uvek birajte viši jastuk. Ako ste sitnije građe, birajte niži, bez obzira na omiljenu pozu.
POJAVE
Nova godina je najpre stigla na ostrva u centralnom Pacifiku
Prve lokacije koje ulaze u Novu godinu
Kiribati (Ostrvo Kiritimati): Poznato i kao Božićno ostrvo, ovo je prvo naseljeno mesto na svetu koje dočekuje Novu godinu (u 11:00 po srednjoevropskom vremenu).
Samoa i Tonga: Ove ostrvske države prate Kiribate samo par sekundi ili minuta kasnije, u zavisnosti od lokalnih administrativnih vremena.
Čatamska ostrva (Novi Zeland): Ova grupa ostrva dočekuje Novu godinu samo 15 minuta nakon Kiribata.
Zašto baš tamo?
Sve se svodi na međunarodnu datumsku granicu, koja ide od Severnog do Južnog pola kroz Tihi okean.
Države koje se nalaze neposredno zapadno od ove zamišljene linije su "najranije" na svetu.
Zanimljivo je da je Kiribati 1995. godine pomerio datumsku granicu daleko na istok kako bi cela država bila u istoj vremenskoj zoni, što ih je postavilo na prvo mesto u svetu po dočeku Nove godine.
Ko poslednji slavi?
Dok Kiribati već uveliko gaze u 1. januar, poslednji koji dočekuju Novu godinu su:
Američka Samoa
Ostrva Bejker i Hauland (nenaseljena ostrva pod upravom SAD, koja poslednja tehnički ulaze u novi dan).
Zanimljivost: Zimska erupcija Etne stvara redak vizuelni kontrast gde se crvena lava sliva preko belog snega, što privlači veliki broj fotografa uprkos opasnosti.
Etna (Sicilija, Italija)
Najaktivniji evropski vulkan ponovo je proradio 26. decembra 2025. Aktivnost se intenzivirala tokom proteklog vikenda (27. i 28. decembra).
Šta se dešava: Iz severoistočnog kratera i kratera Bocca Nuova izbijaju "strombolske" erupcije — izbacivanje užarene lave (lava džetovi) i pepela.
Uticaj: Oblak pepela dostigao je visinu od preko 11.000 metara. Pepeo je pao na obližnja mesta poput Taormine, a snimci skijaša koji se spuštaju niz padine dok vulkan u pozadini izbacuje dim postali su viralni.
Naučno objašnjenje: "Snežna grmljavina"
Iako grmljavinu vezujemo za letnje sparine, ona se dešava i zimi kada se ispune specifični uslovi. Ovaj fenomen se naziva thundersnow (snežna grmljavina).
Sudara vazduha: Do nje dolazi kada se veoma hladan vazduh u višim slojevima atmosfere nađe iznad relativno toplijeg vazduha pri tlu (ili iznad tople vodene površine). To uzrokuje naglo podizanje toplog vazduha, stvarajući nestabilnost i električno pražnjenje.
Topli frontovi: Često se javlja tokom neuobičajeno toplih zimskih dana kada naiđe hladan front.
Prigušen zvuk: Zanimljivo je da sneg deluje kao zvučni izolator. Dok se leti grmljavina čuje kilometrima daleko, zimi je zvuk groma često prigušen i "tup" jer ga pahulje apsorbuju.
Narodna verovanja: Loš predznak ili promena?
U narodu se grmljavina usred zime oduvek smatrala nečim neprirodnim, pa su joj pridavana različita mitska značenja, naročito na Balkanu:
Najava burnih događaja: Postoji staro verovanje da grmljavina u januaru ili februaru (posebno na praznike poput Svetog Save ili Sretenja) predskazuje ratove, bune ili velike društvene nemire. Narodna pesma "Početak bune protiv dahija" upravo pominje grmljavinu na Svetog Savu kao znak da je vreme za ustanak.
Borba svetaca: Veruje se da se to "Sveti Ilija bori sa đavolima" koji pokušavaju da izađu iz svojih skrovišta tokom zime.
Rodna ili gladna godina: Postoje oprečna mišljenja – u nekim krajevima se verovalo da zimska grmljavina najavljuje rodnu godinu jer "budi zemlju", dok su drugi smatrali da najavljuje mraz koji će uništiti voće.